×

Zloupotreba platnih kartica pri online i plaćanjima na daljinu

U cilju zaštite vaših finansijskih sredstava, ALTA banka ukazuje na rizike zloupotrebe podataka sa platnih kartica prilikom kupovine na internetu i drugih vidova daljinske naplate.

Šta podrazumeva ova vrsta prevare

Do zloupotrebe dolazi kada treće lice neovlašćeno dođe do podataka sa vaše platne kartice – broja kartice, datuma važenja i sigurnosnog koda (CVV/CVC) – i iskoristi ih za plaćanja bez vašeg znanja.

Ove transakcije se najčešće realizuju:

• Putem internet prodavnica (online kupovina);
• Putem tzv. MOTO plaćanja (Mail Order / Telephone Order), gde se podaci o kartici dostavljaju trgovcu telefonom, e-mailom ili drugim kanalima.

Kako dolazi do zloupotrebe

Podaci sa kartice mogu biti kompromitovani na različite načine:

• Uvidom u karticu prilikom plaćanja na prodajnim mestima (kada kartica nije pod vašim nadzorom);
• Putem fišing napada i lažnih internet stranica;
• Nepažljivim deljenjem podataka (poruke, e-mail, društvene mreže);
• Korišćenjem nesigurnih ili kompromitovanih internet prodavnica;
• u određenim slučajevima i od strane osoba iz neposrednog okruženja;

Nakon toga, podaci se koriste za izvršenje transakcija bez fizičkog prisustva kartice.

Kako da smanjite rizik

Primena sledećih mera može značajno doprineti zaštiti:

• Karticu ne ispuštajte iz vida prilikom plaćanja na prodajnim mestima;
• Ne dozvoljavajte da se podaci sa kartice prepisuju ili fotografišu;
• Kupovinu obavljajte isključivo na proverenim i sigurnim internet sajtovimaproveravajući da li je veza bezbedna i da li adresa sajta počinje sa „https“. ;
• Ne dostavljajte podatke o kartici putem e-maila, telefona ili društvenih mreža;
• Preporuka je da birate internet prodavnice na kojima postoji oznaka za 3D secure;
• Redovno proveravajte promet i izveštaje po kartici;
• Aktivirajte obaveštenja o transakcijama (SMS, email);
• Ažurirajte svaku promenu kontakt podataka u banci.

Šta uraditi u slučaju sumnje

Ukoliko primetite transakciju koju niste izvršili ili posumnjate na zloupotrebu podataka, potrebno je da bez odlaganja kontaktirate banku radi blokade kartice i preduzimanja daljih mera zaštite.

×

Saveti za bezbedno korišćenje platnih kartica

Radi vaše sigurnosti i zaštite sredstava, ALTA banka preporučuje sledeće mere za bezbedno korišćenje platnih kartica – na prodajnim mestima, bankomatima i prilikom online kupovine.

Postupanje u slučaju gubitka, krađe ili sumnje na zloupotrebu

U slučaju gubitka ili krađe kartice, sumnje na neovlašćeno korišćenje ili prijema obaveštenja o transakciji koju niste izvršili, potrebno je da bez odlaganja kontaktirate Kontakt centar banke pozivom na broj telefona +381 11 2205500 ili +381 11 3040900 radi blokade kartice i daljih instrukcija. Pravovremena reakcija značajno smanjuje rizik od zloupotrebe.

Čuvanje kartice i PIN-a

• Karticu čuvajte na sigurnom mestu i ne ustupajte je drugim licima;
• Karticu i PIN nikada ne držite zajedno;
• PIN zapamtite i nemojte ga zapisivati, naročito ne na kartici ili u njenoj blizini;
• Banka nikada ne traži PIN, CVV, sigurnosne kodove niti OTP putem e‑maila, SMS‑a ili društvenih mreža — zato ih ne delite ni sa kim.
• U slučaju krađe, gubitka ili sumnje u kompromitaciju podataka, odmah kontaktirajte Banku pozivom na broj +381 11 2205500 ili +381 11 3040900.

Korišćenje kartice na prodajnim mestima (POS terminali)

• Karticu ne ispuštajte iz vida tokom plaćanja;
• PIN unosite lično i nikada ga ne saopštavajte drugima;
• Prilikom unosa PIN-a zaklonite tastaturu;
• Obratiti paznju da li se nalazi neki dodatni uredjaj na POS terminalu.Kod beskontaktnog plaćanja sami prinesite karticu terminalu;
• Proverite iznos transakcije pre potvrde plaćanja.
• Za beskontaktno plaćanje bez unosa PIN-a preporučujemo da koristite Apple Pay i Google Pay (ukoliko su dostupni).

Korišćenje bankomata

• Pre korišćenja proverite izgled bankomata. U slučaju sumnjivih dodataka ili oštećenja, odustanite od transakcije;
• Prilikom unosa PIN-a zaklonite tastaturu;
• Po završetku transakcije preuzmite karticu, novac i potvrdu;
• Ukoliko bankomat zadrži karticu, odmah obavestite Alta banku kao banku izdavaoca kartice.
• Ako bankomat podržava podizanje novca putem Apple Pay-a ili Google Pay-a, preporučujemo da koristite tu opciju.

Bezbedno korišćenje kartice na internetu

• Kupovinu obavljajte isključivo na proverenim internet prodavnicama;
• Proverite da li je internet veza bezbedna i da li adresa sajta počinje sa „https“
• Obratite pažnju da li se na stranici (često na njenom dnu) nalaze informacije ili oznake vezane za 3D Secure, odnosno dodatnu potvrdu transakcije jednokratnom lozinkom;
• Ne delite podatke o kartici putem poruka ili društvenih mreža;
• Izbegavajte kupovinu putem javnih uređaja i Wi-Fi mreža;
• Obratite pažnju na uslove kupovine i eventualne pretplate;

Dodatne mere zaštite[

• Ativirajte obaveštenja o transakcijama (SMS, email ) ;
• Redovno proveravajte promet po računu;

×

Šta je fišing?

Fišing je tip prevare u kojem se napadači predstavljaju kao pouzdani entiteti – poput banaka, trgovaca ili državnih institucija – kako bi naveli korisnike da otkriju svoje poverljive podatke. To mogu biti korisnička imena, lozinke, podaci o platnim karticama ili lični dokumenti.

Kako izgleda fišing napad?

Fišing napadi se najčešće odvijaju kroz nekoliko koraka:

• Prevarant šalje e-mail ili poruku koja izgleda kao da dolazi od banke ili druge pouzdane institucije;
• Poruka sadrži hitan zahtev, na primer da ažurirate podatke ili potvrdite nalog;
• U poruci se nalazi link koji vodi na lažnu internet stranicu koja vizuelno veoma podseća na zvaničnu stranicu;
• Korisnik unosi svoje podatke, kao što su korisničko ime, lozinka, broj kartice i slično;
• Prevarant koristi te podatke za pristup nalogu ili eventualni prenos sredstava.

Važno je naglasiti da fišing nije ograničen samo na bankarske podatke – napadači mogu pokušati da dođu i do drugih ličnih informacija predstavljajući se kao različite institucije.

Kako da prepoznate fišing?

Obratite pažnju na sledeće znakove upozorenja:

• Neočekivane poruke koje zahtevaju hitnu reakciju;
• Sumnjive ili neobične e-mail adrese pošiljaoca;
• Linkovi koji vode na stranice čija adresa ne odgovara zvaničnoj internet adresi banke;
• Gramatičke greške ili neuobičajen stil komunikacije.

Kako da se zaštitite?

Primenom jednostavnih pravila možete značajno smanjiti rizik:

• Ne otvarajte linkove iz sumnjivih e-mail poruka – adresu banke uvek ukucajte ručno u pretraživač

Fišing poruke često sadrže linkove ka lažnim internet stranicama koje vizuelno oponašaju zvanični sajt banke. Pristupanjem takvim stranicama izlažete se riziku zloupotrebe podataka.

Preporuka je da adresu banke uvek unosite ručno u internet pretraživač ili koristite prethodno sačuvane, proverene linkove.

• Nikada ne delite svoje lozinke, PIN kodove ili druge poverljive podatke

Vaši pristupni podaci su lični i predstavljaju ključ vašeg naloga. Nijedna banka, niti bilo koja legitimna institucija, neće od vas tražiti da ih otkrijete putem e-maila, telefona ili poruka.

Deljenje ovih podataka sa trećim licima, bez obzira na razlog ili način komunikacije, može dovesti do neovlašćenog pristupa vašim sredstvima.

• Banka nikada neće tražiti vaše lične podatke putem e-maila ili SMS-a

Ukoliko primite poruku u kojoj se od vas traži da unesete ili pošaljete lične podatke (lozinke, broj kartice, PIN, JMBG i sl.), budite oprezni – vrlo verovatno da je reč o prevari.

Ovakvu poruku potrebno je tretirati kao potencijalnu prevaru.

Zvanična komunikacija banke ne uključuje prikupljanje osetljivih podataka putem e-maila ili SMS poruka.

• Proveravajte tačnost internet adrese pre nego što unesete bilo kakve podatke

Pre nego što unesete bilo kakve podatke, proverite da li se nalazite na zvaničnoj internet stranici banke. Obratite pažnju na pravilno napisan naziv domena i sigurnosni prefiks „https://“.

I najmanje odstupanje u adresi može ukazivati na pokušaj prevare.

• U slučaju sumnje, kontaktirajte svoju banku putem zvaničnih kanala

Ukoliko niste sigurni u verodostojnost primljene poruke ili zahteva, obratite se banci putem zvaničnih kontakt kanala.

Preporučuje se korišćenje brojeva telefona i kontakt informacija objavljenih na zvaničnom sajtu ili u mobilnoj aplikaciji banke.

• Izbegavajte pristup bankarskim servisima putem javnih Wi-Fi mreža

Javne Wi-Fi mreže (u kafićima, tržnim centrima, aerodromima i sl.) često nisu dovoljno bezbedne i mogu biti meta zloupotrebe.

Za pristup elektronskom bankarstvu koristite isključivo pouzdane i zaštićene mreže, kao što su vaša kućna ili mobilna internet konekcija.

Koristite višefaktorsku autentifikaciju (MFA) kada god je dostupna

Multifaktorska autentifikacija (MFA) predstavlja dodatni nivo zaštite prilikom pristupa vašem nalogu. Pored korisničkog imena i lozinke, zahteva se i dodatna potvrda identiteta, na primer jednokratni kod putem mobilne aplikacije ili SMS-a.

Čak i u slučaju da dođe do kompromitacije lozinke, MFA značajno smanjuje rizik od neovlašćenog pristupa vašem nalogu.

Šta uraditi ako posumnjate na prevaru?

Ukoliko mislite da ste bili meta fišing napada ili ste već uneli svoje podatke na sumnjivom sajtu:

• odmah promenite lozinke;
• kontaktirajte banku bez odlaganja;
• proverite promet na svom računu.

Briga o bezbednosti počinje informisanošću. Prateći ove preporuke, možete značajno smanjiti rizik i bezbedno koristiti digitalne bankarske usluge.

×

Šta je Smishing?

SMiShing odnosno SMS phishing je vrsta prevare u kojoj napadači šalju SMS poruke predstavljajući se kao banka, državna služba, dostavna služba ili druga pouzdana institucija, sa ciljem da vas navedu da kliknete na link ili unesete poverljive podatke.

Kako izgleda u praksi?

Napadači često koriste poruke poput:

• „Vaš paket nije mogao biti isporučen – potvrdite adresu ovde“;
• „Vaš nalog je privremeno blokiran – izvršite verifikaciju“;
• „Imate neplaćenu kaznu – proverite detalje ili platite hitno“;

Klikom na dostavljeni link dolazite na lažnu stranicu gde se od vas traži unos podataka.

Kako funkcioniše?

• Primite SMS poruku sa hitnim ili važnim obaveštenjem;
• Poruka sadrži link ka lažnoj internet stranici;
• Stranica traži unos podataka (kartica, lozinke, lični podaci);
• Podaci se prosleđuju prevarantima i koriste za zloupotrebu.

Kako da prepoznate pokušaj prevare?

• Poruke od nepoznatih ili stranih brojeva;
• Linkovi sa skraćenim ili neobičnim adresama;
• Neočekivane poruke koje zahtevaju hitnu reakciju;
• Zahtevi za unos poverljivih ili finansijskih podataka.

Kako da se zaštitite?

• Ne otvarajte linkove iz neproverenih SMS poruka;
• Ne unosite podatke putem linkova koji dolaze u porukama;
• Informacije proveravajte direktno preko zvaničnih kanala;
• Koristite mobilnu aplikaciju i zvanični sajt banke;
• Aktivirajte multifaktorsku autentifikaciju (MFA);
• Redovno pratite aktivnosti na svom računu – promet.

Šta uraditi u slučaju sumnje?

Ukoliko ste kliknuli na link ili uneli podatke, bez odlaganja kontaktirajte banku i preduzmite mere zaštite naloga.

×

Šta je Vishing?

Vishing je oblik prevare u kojem se napadači predstavljaju kao zaposleni u banci ili drugoj instituciji od poverenja i pokušavaju da vas navedu da otkrijete poverljive podatke ili izvršite određene radnje.

Kako izgleda u praksi?

Najčešći scenariji uključuju:

• „Primećena je sumnjiva transakcija – potrebno je da potvrdite podatke“;
• „Vaša kartica će biti blokirana – hitno je potrebno da izvršite verifikaciju“;
• „Potrebno je da instalirate aplikaciju radi zaštite naloga“;

Cilj je da se stvori osećaj hitnosti i navede korisnik na brzu reakciju.

Kako funkcioniše?

• Dobijate poziv od osobe koja se predstavlja kao banka;
• Navodi se problem ili bezbednosni rizik;
• Traže se lični ili sigurnosni podaci;
• Podaci ili radnje se koriste za pristup vašem nalogu;

Kako da prepoznate pokušaj prevare?

• Traženje PIN-a, lozinki ili OTP kodova;
• Insistiranje na hitnom postupanju;
• Pozivi sa nepoznatih ili sumnjivih brojeva;
• Zahtevi za instalaciju aplikacija ili deljenje ekrana Vašeg računara ili mobilnog uređaja.

Kako da se zaštitite?

• Ne delite poverljive podatke putem telefona;
• Prekinite poziv ukoliko imate bilo kakvu sumnju;
• Pozovite banku putem zvaničnih brojeva i proverite da li su vas kontaktirali zaposleni banke;
• Ne instalirajte aplikacije na zahtev nepoznatih lica;
• Koristite dodatne sigurnosne mere (MFA).

Šta uraditi u slučaju sumnje?

Ukoliko ste podelili svoje podatke ili postupili po instrukcijama iz sumnjivog poziva, bez odlaganja kontaktirajte banku kako bi se preduzele odgovarajuće mere zaštite.

×

Oktobar je mesec posvećen podizanju svesti o sajber bezbednosti i dobra prilika da se podsetimo koliko naše svakodnevne navike mogu doprineti zaštiti podataka, naloga i finansijskih sredstava.

Danas veliki broj aktivnosti obavljamo putem mobilnog telefona ili računara. Koristimo elektronsko i mobilno bankarstvo, plaćamo račune, kupujemo putem interneta i komuniciramo elektronskim kanalima. Zbog toga je važno da sajber bezbednost posmatramo kao deo svakodnevnog korišćenja digitalnih usluga.

Iako tehnologija napreduje i bezbednosni mehanizmi postaju sve sofisticiraniji, prevaranti i dalje često računaju na ono što je najteže kontrolisati – ljudsku nepažnju, žurbu i poverenje.

Zato je informisan i oprezan korisnik jedna od najvažnijih karika u lancu bezbednosti.

Prevare danas izgledaju uverljivije nego ikada. Bezbednost počinje jednim trenutkom pažnje

Savremene prevare često izgledaju veoma ubedljivo.

Poruka koju primite može izgledati kao da ju je poslala banka, državna institucija, kurirska služba ili poznata kompanija. Internet stranice mogu biti veoma slične originalnim, a telefonski pozivi mogu ostaviti utisak da razgovarate sa legitimnim predstavnikom organizacije.

Cilj ovakvih pokušaja je uglavnom isti – navesti korisnika da otkrije poverljive podatke, potvrdi transakciju ili omogući pristup svom nalogu.

U takvim situacijama nekoliko minuta dodatne provere može sprečiti ozbiljne posledice.

Najvažnije pravilo: zastanite pre nego što reagujete

Jedna od najčešćih taktika koju koriste prevaranti jeste stvaranje osećaja hitnosti.

Možda ste već nailazili na poruke poput:

• „Vaš račun će biti blokiran.“
• „Potrebno je da odmah potvrdite svoje podatke.“
• „Uočena je sumnjiva aktivnost na nalogu.“
• „Vaša kartica uskoro ističe.“
• „Potvrdite transakciju kako biste izbegli ograničenja.“

Kada neko od vas zahteva da odmah reagujete, upravo tada treba da budete dodatno oprezni.

Pre nego što kliknete na link, otvorite prilog ili unesete podatke, proverite da li je zahtev zaista legitiman.

Drugim rečima – bezbednost nije jedan proizvod, jedna aplikacija ili jedna lozinka.

Bezbednost je proces koji traje svakog dana.

Na šta posebno treba obratiti pažnju?

Sajber kriminalci najčešće pokušavaju da navedu korisnika da:

• klikne na link bez prethodne provere;
• unese podatke na lažnoj internet stranici;
• podeli poverljive informacije sa nepoznatim licem;
• potvrdi transakciju koju nije sam inicirao;
• poveruje poruci samo zato što deluje zvanično.

Važno je imati na umu da izgled poruke, logotip ili naziv pošiljaoca sami po sebi nisu garancija da je komunikacija legitimna.

Nekoliko jednostavnih pravila može značajno povećati bezbednost

• 1. Čuvajte svoje sigurnosne podatke

  PIN, lozinka, CVV broj sa platne kartice i autorizacioni kodovi namenjeni su isključivo vama. Nemojte ih deliti sa drugim licima.

• 2. Proverite pošiljaoca

  Pre nego što otvorite link ili prilog, proverite adresu pošiljaoca i internet adresu na koju vas poruka upućuje.

• 3. Koristite zvanične kanale

  Elektronskom i mobilnom bankarstvu pristupajte putem zvanične internet stranice i zvanične mobilne aplikacije.

• 4. Ne dozvolite da vas požuruju

  Pritisak i insistiranje na hitnom postupanju često predstavljaju jedan od najčešćih znakova pokušaja prevare.

• 5. Redovno proveravajte aktivnosti na svojim računima

  Pravovremeno uočavanje neuobičajenih aktivnosti može pomoći u sprečavanju zloupotreba.

• 6. Kada niste sigurni – proverite

  Ukoliko vam poruka, poziv ili internet stranica deluju sumnjivo, prekinite komunikaciju i informacije proverite putem zvaničnih kontakt kanala Banke.

Šta ALTA Banka nikada neće tražiti od vas?

ALTA Banka od svojih klijenata nikada neće tražiti da putem elektronske pošte, SMS poruka, društvenih mreža ili telefonskih poziva dostavljaju:

• PIN platne kartice;
• CVV broj sa poleđine kartice;
• lozinke za elektronsko ili mobilno bankarstvo;
• jednokratne autorizacione kodove;
• druge poverljive sigurnosne podatke.

Ukoliko primite ovakav zahtev, budite posebno oprezni.

Bezbednost je zajednički napor

Savremeni sistemi zaštite svakodnevno unapređuju bezbednost digitalnih usluga, ali nijedna tehnologija ne može u potpunosti da zameni oprez korisnika.

Najefikasnija zaštita nastaje kombinacijom savremenih bezbednosnih rešenja i odgovornog ponašanja svakog pojedinca.

Zbog toga je edukacija korisnika jedan od najvažnijih koraka u smanjenju rizika od digitalnih prevara.

Ovog oktobra izdvojite nekoliko minuta za svoju bezbednost

Ne morate biti stručnjak za informacionu bezbednost da biste zaštitili svoje podatke i finansijska sredstva.

Često je dovoljno da primenite nekoliko jednostavnih pravila:

Zastanite. Proverite. Razmislite.

Mala doza opreza danas može vas zaštititi od velikih problema sutra.

×

Veštačka inteligencija donela je brojne prednosti, ali istovremeno otvara prostor i za nove oblike prevara. Jedna od trenutno najrasprostranjenijih pretnji su takozvane „deepfake“ prevare, u kojima sajber kriminalci koriste veštačku inteligenciju kako bi kreirali lažne audio i video zapise koji izgledaju i zvuče kao stvarne osobe.

Šta je deepfake?

Deepfake predstavlja sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije kojim se oponaša nečiji glas, lice ili način govora. Cilj je da se stvori utisak da određena osoba zaista izgovara ili radi nešto što se nikada nije dogodilo.

Zahvaljujući dostupnosti AI alata, danas je moguće za veoma kratko vreme kreirati uverljive audio ili video snimke koji na prvi pogled mogu delovati potpuno autentično.

Kako funkcionišu ove prevare?

Prevaranti često koriste informacije javno dostupne na internetu i društvenim mrežama kako bi prikupili fotografije, video snimke i uzorke glasa potencijalnih žrtava ili njima poznatih osoba.

Nakon toga mogu:

• imitirati glas člana porodice ili prijatelja;
• kreirati lažni video poziv;
• predstavljati se kao predstavnici institucija ili kompanija;
• pokušati da navedu žrtvu da otkrije poverljive podatke ili izvrši uplatu novca.

Najčešći cilj ovakvih napada jeste sticanje finansijske koristi ili krađa identiteta.

Kako prepoznati potencijalnu AI prevaru?

Iako tehnologija postaje sve naprednija, postoje određeni znaci koji mogu ukazati na pokušaj prevare:

• Neočekivan poziv ili poruka sa hitnim zahtevom za uplatu novca;
• Zahtev da se informacije ili sredstva pošalju odmah, bez dodatne provere;
• Pozivanje na vanredne ili emotivno stresne situacije;
• Odbijanje sagovornika da potvrdi identitet drugim kanalima komunikacije;
• Neobično ponašanje osobe u video pozivu ili neprirodni pokreti i sinhronizacija govora.

Kako da se zaštitite?

Pre nego što preduzmete bilo kakvu finansijsku radnju:

• proverite identitet osobe putem drugog komunikacionog kanala;
• pozovite poznati broj telefona osobe ili institucije;
• budite posebno oprezni ukoliko se od vas traže hitne uplate;
• nikada ne delite lozinke, PIN kodove ili jednokratne kodove za potvrdu transakcija;
• redovno pratite bezbednosna upozorenja i preporuke.

Važno upozorenje

ALTA Banka nikada neće od svojih klijenata putem telefona, elektronske pošte, SMS ili Viber poruka tražiti dostavljanje lozinki, PIN kodova, jednokratnih verifikacionih kodova ili drugih poverljivih bezbednosnih podataka.

Ukoliko posumnjate da ste bili meta prevare ili ste primili sumnjiv poziv, poruku ili e-mail, preporučujemo da odmah kontaktirate ALTA Banku putem zvaničnih komunikacionih kanala.

Sajber bezbednost je zajednička odgovornost

Tokom meseca sajber bezbednosti podsećamo da je oprez i dalje jedna od najvažnijih mera zaštite. Tehnologija napreduje, ali osnovno pravilo ostaje isto: ne donosite odluke pod pritiskom i uvek proverite identitet osobe koja od vas traži novac ili poverljive informacije.